Saznanje

DOK sam radio kao profesionalni oficir tajne službe često sam imao pristup poverljivim dokumentima, ali sam tokom službe u Angoli i zapadnoj Africi, gde sam bio zadužen za politička istraživanja, imao priliku da vidim niz poverljivih dokumenata sa neuobičajeno očiglednim sadržajem. Ljut i ogorčen onim što sam tamo video, krenuo sam na put s kojeg od tada nisam skretao, s namerom da otkrijem koja je to sila koja kontroliše britansku i američku vladu, te njima upravlja.

Tako započinje svoju knjigu "Komitet 300" dr Džon Kolman, svojevremeno američki obaveštajac, izdanje koje će naići na izuzetno interesovanje široke čitalačke publike ne samo na zapadu. Ova knjiga dr Džona Kolmana upravo se, u izdanju "Narodne knjige", pojavila u našim knjižarama, a "Novosti" će u feljtonu koji započinjemo danas, objaviti najinteresantnije delove.



Dana 30. aprila 1981. napisao sam članak u kojem sam otkrio postojanje Rimskog kluba i identifikovao ga kao subverzivno telo Komiteta 300. Bilo je to prvo javno pominjanje ove organizacije u SAD. Mnoga predviđanja iz mog članka iz 1981. već su se obistinila, poput činjenice da je Felipe Gonzales postao predsednik španske vlade, a Miteran vraćen na vlast u Francuskoj, poput pada Žiskara d'Estena i Helmuta Šmita, povratka na vlast švedskog plemića i člana Komiteta 300 Ulofa Palmea...

VAŽNOST Ulofa Palmea leži u tome što ga je Rimski klub iskoristio za isporučivanje tehnologije Sovjetskom Savezu koja je po zakonima SAD zabranjena za izvoz i u tome što je njegova svetska mreža komunikacija poslužila za uvežbavanje i medijsko isticanje lažne iranske krize s taocima. Dok je često putovao od Vašingtona do Teherana i nazad, radio je na podrivanju integriteta SAD i lažnu krizu nastalu zbog neljudskog odnosa prema iračkim taocima stavio u ruke institucije zvane Komitet 300, čitaj: Međunarodnog suda pravde u Hagu, u Holandiji.

U obaveštajnim krugovima ljudi uče da se nešto može najbolje sakriti tako što to što želiš da sakriješ staviš svima pred oči. Evo jednog primera: kada je 1938. godine Nemačka želela da sakrije svoj novi borbeni avion "meseršmit", izložila ga je na tadašnjoj Pariskoj izložbi. Dok su tajni agenti i špijuni tražili podatke po rupama u stablima i iza klimavih cigala u zidovima, informacija koju su tražili cerila im se pravo u lice.

PARALELNA tajna vlada visokog sloja ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu kuću, u Kongres, u Dauning strit broj 10. i u Britanski parlament. Slična je onim čudnim i naizgled zastrašujućim filmovima sa nemanima, u kojima se pojavljuje izobličeno čudovište s dugom kosom i opasnim zubima. Prave "nemani" nose poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.

Ti ljudi su svima pred očima. Ti ljudi su sluge svetske vlade - novog svetskog poretka. Poput silovatelja koji se zaustavlja da bi žrtvi ponudio prijateljsku vožnju, oni ne izgledaju kao nemani, a upravo su to. Ovo se odnosi na sve nivoe vlasti. Predsednik Buš (stariji - prim. ur.) ne izgleda kao pokorni sluga paralelne vlade gornjeg sloja, ali ne dajte se zavarati.

Na trenutak se zaustavite i podsetite na to da je predsednik Buš naredio brutalni pokolj 150.000 iračkih vojnika koji su se vraćali u Irak u konvoju vojnih kamiona sa belim zastavama, a na osnovu Ženevske konvencije o obustavi vatre i povlačenju. Zamislite užas iračkih vojnika kada su ih, uprkos tome što su mahali belim zastavama, pokosili američki bombarderi. Na jednom drugom delu ratišta, 12.000 iračkih vojnika je živo zakopano u sopstvenim rovovima. Nije li to monstruozan čin u najdubljem smislu te reči? Od koga je predsednik Buš dobio naređenje da postupi na tako monstruozan način? Dobio ga je od Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, koji je, opet, dobio nalog od Komiteta 300, pozantog i pod nazivom "Olimpijci".


MOĆNI AMBASADOR
KO su zaverenici koji služe silnom i svemoćnom Komitetu 300? Naši bolje informisani građani svesni su da zavera postoji i da su njena imena različita. Na primer: iluminati, masonerija (slobodno zidarstvo), "okrugli sto", Milnerova grupa... Takvim građanima Veće za spoljne poslove i pripadnici Trilaterale predstavljaju veći deo onoga što im se ne dopada kada su u pitanju pogledi na unutrašnju i spoljnu politiku.

Neki čak znaju da "okrugli sto", preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD.