Uvod
Ako
rezimiramo svemirsko-prostorni osvajački napredak naše civilizacije, možemo
samo zaključiti da smo veoma zaostali, spori i veoma neuspešni.
Prvi let
na Mesec (ako ga je bilo) sa iskrcavanjem
ljudske posade bio je 1969 godine (zanemarićemo teorije zavere) i to je
praktično krajnji domet pravog ljudskog osvajanja. Ako na primer prihvatimo da
je pronalazak točka (4500-3300 PNE) prvi
izum koji vodi našu postojeću civilizaciju u dalje napredovanje u
istraživanjima, koje je dovelo do osvajanja Meseca (ovde obraćam pažnju
isključivo na fizičko prisustvo ljudske rase), koji je udaljen 384.401km u proseku, i ako uzmemo u obzir da je obim naše planete 40.075km (uzimamo kao razdaljinu koju je civilizovani čovek morao
preći radi saznanja o svojoj planeti), onda ispada da je u vremenskom periodu
od približno 6500 godina , ljudska rasa za potrebe istraživanja
napredovala-istražila-osvojila oko
430000km razdaljine, odnosno 66 km dnevno, preciznije 2,75km/sat (brzo
hodanje prosečnog čoveka je oko 5,5km/sat). Znači napredujemo „peške pa i
sporije“, narodski rečeno, ili preciznije, ako uzmemo u
obzir veličinu neistraženog prostora, kosmosa koji nas okružuje : „stojimo u mestu!!!“.
Šta je razlog tome?
Pre svega kompletna tehnologija da nazovemo
„naprednog kretanja“ (postizanje velikih brzina, potrebnih za savladavanje
zemljine gravitacije-PRVA I DRUGA KOSMIČKA BRZINA) sastoji se od motora sa
tečnim gorivom, odnosno stvara potisak (akcija i reakcija) sagorevanjem, što je
za potrebe osvajanja kosmosa vrlo primitivno, prljavo, a usled toga i štetno po sveukupnu okolinu. Sa „nekoliko“ izleta do
Meseca, Marsa i Zemljine orbite, već smo
nepovratno otpacima ovih misija zatrpali orbitu rodne planete (kao da
nam je malo što smo samu planetu doveli do skorog
uništenja) .
Zašto?
Naravno, prvo pitanje u rešavanju ovog
problema je ZAŠTO? Koji su razlozi za ovo presporo (NE)napredovanje u osvajanju
prostora oko nas?
